Išli jednom sv. Petar i Isus nekim krajem. Iđući tako naiđoše na čobanicu koja je čuvala svoje stado i plela. Isus je upita di se nalazi neki graddi su se oni bili zaputili, i idu li u dobrom smiru. Čobanici bilo lino ustat, pa sideć nogon pokaza smir. Oni joj zafališe i pođoše dalje.
Iđuć dalje naiđoše na nekog mladića koji je oro njivu sa plugon koji su vodili volovi. Pozdraviše ga i upitaše u kom smiru se nalazi misto di su oni krenuli. Momak zaustavi volove, pope se na put i rukon im pokaza smir u kom tribaju poć. Iđuć tako Isus kaza sv. Petru: "Ovaj će momak oženiti onu divojku." Sv. Petar se iznenadi i upita Ga: "Zašto će oni vridni mladić uzet za ženu onu linu curu?" Isus mu odgovori: "Zato, Petre, što se dobro i zlo mora mišat, jer kakav bi svit bija kad bi se mišalo dobro sa dobrim, a zlo sa zlim "
Mira Crnjac| Hrvatska kulturna baština u suvremenoj
etnografiji i paremiografiji iz Goranaca kraj Mostara
etnografiji i paremiografiji iz Goranaca kraj Mostara
Usmene priče su prozne vrste osobito u usmenoj književnosti, i one odgovaraju novelama ili kratkoj priči u pisanoj književnosti.
Pripovijedanje
bi bilo postupak nizanja motiva koji je bitno povezan s vremenom i
događajem, pa kako svako djelo ima neki početak i neki završetak,
struktura je na neki način zatvorena između početka i kraja, a koja zbog
toga ima i neku sredinu, naziva se pričom.
Nema komentara:
Objavi komentar