Usmene predaje II: Bili lovac

Taj čovik je bija iz Grabove drage i bija je lovac. Svagda je sa sobom nosija pušku.

Jednom ti je bila misa na groblju u Gorancima, i taj lovacje isto bija na misi. I onda, kad sedizalo tilo i krv, tuda ti je protrča zec i lovac je opalija iz puške. Fratar se pripa i ispala mu je ostija. Onda mu je fratar reka: "Dabogda i na onom svitu lovija i neima mira."

Nakora je umra i to se obestinilo. Počeja je odat. Tako je jedne noći moj pokojni ćaća čuva konje na livadi. I kako je već bila noć, on je tu na nlivadi lega spavat. Probudija ga je lavže pasa i kad aje otvorija oči, iznad glave mu je staja Bili lovac sa dva štenca. Tu je malko stajo i onda je otišo, a moj se ćaća pripa i otiša kući.

Isto tako jedna baba kaže d aje bija u nje u kući i da se s njon grija kraj vatre. Sidio je tako oko pol sata a da rič nije reka. Kad ga je baba pitala ko je on, usta se i reka da ga ništa ne pita i otiša. Ljudi kažu da je dugo oda zemljom i prikaziva se poštenom narodu, ali da je neko uplatija misu za njegovu dušu i da otad više ne oda.

Mara Knezović| Hrvatska kulturna baština u suvremenoj
etnografiji i paremiografiji iz Goranaca kraj Mostara