Jednom davno otišla sam u svijet

Jednom, davno otišla sam 

u svijet gdje se bolje živi 

ostavila oca, majku 

kuću rodnu, kamen sivi. 

Otišla sam lijepa, mlada 

i ponijela pregršt snova 

ljubav, čežnju i obilje 

roditeljskog blagoslova. 

Mislila sam u tuđini 

pronaći ću ljepše sutra 

ali su mi tamo bile 

duge noći, i surova jutra. 

Sanjala sam često majku 

i suze na njenom licu 

dok uveče tiho moli 

krunicu za svoju dicu. 

Prošle mnoge su godine 

dobrog oca nema više 

a tuđina na mom licu

 trag ostavlja, bore piše. 

U mislima, uvijek nosim 

kuću rodnu, majku staru 

a dio mi srca osta 

u tom škrtom kamenjaru. 

Sve te dane u tuđini 

dala ja bih ovog trena 

da se mogu tamo vratit 

da otvorim vrata njena. 

Da još jednom na prag sjednem 

vratim se u prošle dane 

pustila bih tada suzu 

da niz moje lice kane. 

Da isplačem bol i tugu 

za godine izgubljene 

da zagrlim majku staru 

i obrišem suze njene.

Ljiljana Tolj / Hercegovka 100%