Vilinkoso najljepša planino

Vilinkoso najljepša planino,

Cijeli život u srcu te nosim, 

Na tebi su konačile vile,

Sa tvojim se imenom ponosim. 

Svaku stopu svaki kamen ljubim, 

Zadužbino moji praotaca, 

Tvojoj sam se ljepoti divio, 

Iz Privije kraj stada ovaca. 

Svi putevi prema vrhu vode, 

Na sve strane, kamen i krš goli, 

A na vrhu uzdiže se oltar, 

Tu puk ubog za oproštaj moli. 

Da sam aga ili bigamista, 

Moja savjest tad bi bila čista, 

Ti bi meni druga žena bila, 

Druga žena Vilinkoso mila. 

Kumovi bi u satima bili, 

Divlji vuci s Čabuljskih Ošljara, 

A za kumu uzeli bi koju, 

Bijelu vilu posestrimu tvoju. 

Ovako te uzimam za sestru, 

Nek svi znaju, jednu imam više, 

Divnu sestru što Čabulju čuva, 

Dok mi ruka njojzi pjesmu piše. 

A sad zbogom, Zbogom sestro mila, 

Na rastanku borim se sa dahom, 

Nemoj nikad zaboravit mene, 

Zaklinjem te Bogom i Alahom. 

Vilinkoso.