U Grabovoj dragi bilo ti je Marića groblje, a i sad postoji. Majka ti je imala sina koji je volijo lov i niđe nije išo bez puške.
Pošo ti je u lov jedne Nedilje, a majka mu je govorila da ne iđe u lov jer je sveta Nedilja i misa se govori. On je nije poslušo i pošo je u lov. Kad se dizalo tilo i krv uz misu on je opuco i osto skamenjen na licu mjesta i on i njegovi cuke.
Moj amidža je ko momak tvrdijo da je vidijo lovca ali mu moj ćaća kako je bijo stariji od njega nije vjerovo. Po danu su obrađivali zemlju u Voštanu, a navečer bi se pješke vraćali u Gornji Polog. Amidža se par puta požalijo mom ćaći da ga uveče plaši lovac. Moj ćaća je jedne noći pošo sam da vidi o kakvom lovcu priča amidža.
Išto to je tako i došo do klanca koji djeli Voštanu od Gornjeg Pologa i moro je proć kroz tu ogradu da dođe kući. Tad je čuo štekanje cuka i vidijo je bilog lovca kako stoji na ogradi. Moj ćaća se prepo i psto stajat ispred njega. Stajali su tako oba neko vrjeme i samo se gledali. Tada mu je lovac vikno: „Prolazi ako ćeš prolazit noćas!“ Moj se ćaća prepo i vratio se u Voštanu, a od tad je vjerovo amidži za lovca.
Danica Knezović rođ. Markić | Hrvatska kulturna baština u
suvremenoj etnografiji i paremiografiji iz Goranaca kraj Mostar
suvremenoj etnografiji i paremiografiji iz Goranaca kraj Mostar
Nema komentara:
Objavi komentar