Sveti Ante Padovanski - Svetac od janjaca

Crkva se danas spominje jednog od najomiljenijih svetaca u čitavoj Katoličkoj Crkvi - Sv. Antuna Padovanskog

Ni kao dite nisam volila ustajati saba zora. A, ko te pita kada janjci zovu. Tako bih najčešće znala nastaviti spavati, udobno ušuškana u topli ćaćin kožun i skutrena u zaklonici iza kakvog suvozida, piše Nada Beljan za tomislavcity.com

Kada bih se prenula iz sna; janjaca nigdi. Ojmeeee! Dok bi tilom plesali valovi strava, panično bih vapila svetom Anti: “Molim te, da ji nađem, dragi sveti Ante! Molim teee… Ubiće me mater!” I čim bih to izgovorila, ugledam "izgubljene" janjce. 

Nisam, dakako, tada znala da se janjci, zapravo, ne mogu izgubit. Kud će, de? Ali, nema to veze. Ali, zašto sam se molila baš njemu? Hmm... Možda- zato što je na kipu u našoj crkvi bio prikazan s janjetom; ili zato što je čeljad, kao zavit, ‘rpimice zavitovala “janje svetom Anti”, ili zato što sam nekako prokljuvila da je on “gorike” zadužen za izgubljeno. Bilo kako bilo, postao je moj “svetac od janjaca” koji nikada nije ostavio na cidilu priplašeno dite. 

Nisam tada ni slutila da moj sveti Ante nije naško čeljade. Da možda ne razumi hrvatski i da se zapravo i ne zove Ante. Manje-više smo ono Padovanski smatrali “brezimenom”. Pa i danas većina naših baba sv. Antu i sv. Ivana drži “naškim, rvackim” svecima. 

Nemeš imat “najnaškije” ime, a ne biti naš isan, missovo ti bilo! Pa, ni Isus se nije zvao Isus, pa šta? Dite s početka priče bi se složilo: 

Sveti Ante - naš svetac, brate! Ja čiji će bit? Ne mere u Boga naškije ime. Kako bi inčije razumio šta ga dite moli, nu. Ima naško ime, uslišava molitve na naškom jeziku… i šta ti drugo triba da ga držiš svojim, de?

U Mostaru je nekad bio samostan i katolička crkva posvećeni sv. Antunu Padovanskom. Drevni samostan je podignut oko 1390. godine. 15. desetljeće dočekao je oronuo i obnovljen je, što spominju povijesni dokumenti iz Dubrovačkoga arhiva iz 1426. godine. 

Samostan je iz 1450. godine. Vodili su ga franjevci. Na temeljima mostarskoga samostana u 16. stoljeću osmanske vlasti podigle su džamiju Hadži Ali-bega Lafe u Ulici Kraljice Katarine u Mostaru.

U Šematizmu Hercegovačke franjevačke provincije iz 1867. godine, fra Petar Bakula je spomenuo i dao točnu lokaciju tog samostana i još sedam katoličkih crkava u Mostaru i bližoj okolici, pod franjevačkom upravom, koje su ovdje bile do turske okupacije grada.