- Baba zasto iđemo u crukvu kad nije nedija?
- Danas je, bona, kalandora. Blagdan, nu.
- Ha...?
- Kalandora.
- Kanadola?
- Kalandora. Svićnica. Danas se blagoslivaju sviće.
- Zasto?
- Zato. Mora se u kući imat posvećena svića, nu.
- Zasto?
- Zato. Evo, kad neko umre...
- Ko? - Nu... bilo ko. Evo kad baba umre...
- Ne-ee! Kh... khkh...
- Ama, nemoj plakat, oko babino! Svi će jednom umrt, bona! Samo je baba najstarija, pa nju najprije toka, nu.
- Neeee!
- Nu, dođi da ti baba reče, nu... Posjede unučicu u krilo. Obrisa dlanom suzicu, pa će ozbiljnim glasom:
- Neće baba još umirat, bona, šta ti je! Ali ljudi jednoč moradu umrt, nu.
- Ne molaju!
- Ne moraju? Pa, ta neće ovde bit vično? Bi li isan skreno s pameti, boš sačuvaj! Vako lipo živiš, pundak lipo umreš i lipo odeš u raj.
- Neee!
- Ja kako, de?
- Ja ne bi u laj?
- Ne bi u raj?! Ojmisusovo ti bilo! Pa, ja di bi ti?
- Nigdi!
- A, nemere nigdi! Dite duboko diše grčevito smišljajuć odgovor.
- Mole!
- Eto kad more...
- Mole!
- Eto nek more!🙂
Nema komentara:
Objavi komentar